Genocid
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Pravni fakultet

САДРЖАЈ :
Увод.............................................................................................................2
Појам геноцида..........................................................................................2
Појава геноцида и његови први облици..................................................4
Основни документи ОУН за регулисање геноцида и њихов значај....6
Спречавање геноцида..............................................................................9
Кривична одговорност за геноцид.........................................................11
Закључак...................................................................................................14
Литература.............................................................................................14
УВОД
Једно од најмонструозијих кривичних дела, за које се не за прецизно колико је људских жртава однело, за које се везује чињеница да починиоце овог дела, чак из Другог светског рата, није стигла заслужена казна, а за које с друге стране не постоји довољно прецизни, адекватни, ефикасан међународно правни оквир, али постоји све већа тежња и напори да се спречи и санкционише, у вези кога постоје огромне дилеме што се тиче одговорности за извршење, јесте геноцид. У оквиру овог рада изнете су најважније чињенице везане за сам појам и појавне облике, настанак, спречавање и одговорности субјекта код овог кривичног дела.
ПОЈАМ ГЕНОЦИДА
Термин геноцид је новијег датума, и међународно кривично право га је званично усвојило тек после Другог светског рата. Међутим, његов настанак се временски везује за период с краја Другог светског рата, док се током рата није знало за ту реч.
Творцем овог термина се сматра амерички професор пољског порекла Рафаел Лемкин, у чијим се радовим ова реч помиње. Геноцид је сложеица настала од грчке речи „генос“ што значи племе или народ, и латинске речи „occidere“ што значи убити. У слободнијем схватању значење ових речи означава уништење или истребљење народа, племена, односно ове две речи чине кованицу којом се жели означити систематско уништавање националних, расних верских или етничких група.
Тежње за одређивањем појма геноцида сазревале су заједно са укупном концепцијом о међунарадно правној заштити мањина и одређених група народа, не само у рату када су изложене уништењу, већ и у миру, када су на специфичан и латентан начин такође изожене најразличитијем ускраћивању права на опстанак које има за циљ њихово потпуно или делимично уништење.
Процеси који су вођени после Другог светскиг рата против нацистичких ратних злочина пред међународним војним судом Нирнбергу и који су изузетно значајани за развој међународног кривичног права били су и од посебне важности за израдњу и дефинисање појма геноцида. У самој основној оптужници Комитета главних тужилаца први пут у једном званичном документу је употребљен израз геноцид и описно дат његова дефиниција : „ да су оптужени спроводили намерни и систематски геноцид, тј, истребљење расних и националних група против цивилног становништва у окупираним областима , у циљу да униште одређене расе и класе становништва и национане, расне или реглигозне групе, нарочито јевреје, пољаке и роме“ .
Међународни војни суд у Нирнбергу, у пресуди није усвојио израз геноцид за означавање посебног међународнох злочина јер за то није имао формалне подлоге у самом Статуту, али је у опширно и убедљивом образложењу пресуде потрврдио највећи део релевантних чињеница и разлога из оптужбе , нарочито о злочинима против човечности, о убијању цивилног становништва, међу њима нарочито припаднике одређених група и народа.
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]